Lutanja Poremećenog Uma, deo I

Onaj trenutak kada sam rođenoj baki

zapretio da ćemo majka i ja da je useremo od batina

Čekajte, pre nego što me osudite, morate da znate da sam bio u potpunosti trezan u tom trenutku. Ni kapi alkohola, ni šačice droge nije bilo u mom organizmu... Kad bolje razmislim, to ustvari čini stvar još gorim. Elem, imam sasvim logično objašnjenje za ovaj fenomen.. kunem se.. pa, da počnemo...

Išli smo majka i ja do mog sela, koji se nalazi u Banatu. To selo je pretežno mađarskog govornog područja. Pozvao sam svoju dragu baku i pitao je da li je kod kuće, da li ima neke planove, da li želi da joj dođu gosti... Baka je bila oduševljena, i rekla je da naravno da želi (ja sam joj omiljeni unuk ipak, ili barem tako lažem sebe kada pokušavam da zaspim u hladnim zimskim noćima). Ja sam na to baki želeo da odgovorim: "Odlično, majka i ja ćemo da svratimo do tebe". E sad, pošto je mađarski jezik toliko divan koliko jeste, ja sam iskoristio jedan skoro pa sinonim za reč svratimo (jer sam tako bio u mogućnosti i moje trenutne kognitivne sposobnosti nisu dozvoljavale ništa kompleksnije), koji u tom kontekstu menja značenje rečenice iz  "Majka i ja ćemo da svratimo do tebe" u "Majka i ja ćemo da te useremo od batina"...

I eto, tako sam ja od omiljenog unuka postao jedan nasilnik i siledžija, hoštapler i Belzebub u očima svoje rođene bake... Welcome to my TED talk.